Observaciones contrastivas sobre las construcciones posesivas y pseudoposesivas en español e italiano
DOI:
https://doi.org/10.18485/beoiber.2017.1.1.1Apstrakt
La posesión gramatical ha sido objeto de descripciones tan variadas como enfrentadas por parte de todas las escuelas lingüísticas, desde los trabajos pioneros de Lévy-Bruhl (1914) a los de gramática generativa de Velázquez (1996), la tipología lingüística de Hagège (1978) o de Kopjtevskaja-Tamm (2002) o la gramática cognitiva de Nikiforidou (1991), Heine (1997) y Pamies (2001; 2004), sin que se hayan resuelto todas las dudas sobre dicha cuestión. Se observa una sorprendente variación interlingüística, incluso dentro de una misma familia histórica, en la relación entre significado (el concepto de posesión) y significante (posesivos, genitivos, preposiciones, verbos de posesión, etc.), a menudo contradictoria, lo cual se podría explicar de una manera sencilla aplicando el concepto de metáfora gramatical (Halliday 1985) y teniendo en cuenta los aspectos contextuales.
Palabras clave: posesión, construcciones posesivas, construcciones dativo, gramática contrastiva, metáfora gramatical.
Reference
Downloads
Objavljeno
Broj časopisa
Rubrika
Licenca
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga pod okriljem Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License koja omogućuje drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu da izrade zasebne, ugovorne aranžmane za ne-ekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorij ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni rad on-line (npr. u institucionalnom repozitoriju ili na svojim mrežnim stranicama) pre i tokom postupka prijave, s obzirom na to da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja, te ranijoj i većoj citiranosti objavljenog rada (up. The Effect of Open Access).
