La recepción traductológica de la literatura brasileña en Serbia
DOI:
https://doi.org/10.18485/beoiber.2025.9.1.9Palabras clave:
literatura brasileña, recepción traductológica, lengua portuguesa, traducción literariaResumen
Este trabajo analiza el desarrollo histórico de la literatura brasileña en Serbia, un espacio cultural donde la distancia geográfica y otros factores han limitado durante mucho tiempo su difusión. Aun cuando su presencia sigue siendo menor en comparación con otras literaturas extranjeras en Serbia y con su circulación en distintos contextos internacionales, varias decenas de obras brasileñas han sido traducidas y publicadas desde comienzos del siglo XX hasta la actualidad. El estudio reconstruye este recorrido a partir de investigaciones previas, del catálogo de la Biblioteca Nacional de Serbia y de material archivístico de la Embajada de Brasil en Belgrado. El análisis distingue tres periodos en la publicación de traducciones de literatura brasileña. El primero corresponde a la etapa yugoslava, caracterizada por un mercado editorial común y un espacio lingüístico compartido que incluyó también traducciones producidas en Croacia. El segundo se inicia tras la desintegración de Yugoslavia, cuando el mercado editorial quedó restringido a Serbia y Montenegro. El tercer periodo tiene como punto de inflexión la 56.ª Feria Internacional del Libro de Belgrado (2011), en la que todo el espacio lusófono fue invitado de honor, un acontecimiento que amplió el horizonte de expectativas del público serbio y modificó de forma significativa la recepción de las literaturas de lengua portuguesa.
Referencias
BIBLIOGRAFIJA
Brala, Želimir. “Pjesnik Rui Ribeiro Couto.“ Kanconijero odsutnoga. Ribeiro Kouto. Sa portugalskog Ante Cettineo. Beograd: Ambasada Brazila, 1987. str. 63–64.
Finger do Prado, Priscila. “O mago e a academia: o discurso sobre Paulo Coelho.” Texto Livre: Linguagem e Tecnologia, vol. 8, num. 2 (2015): pp. 69–78. https://periodicos.ufmg.br/index.php/textolivre/article/view/16701
Garcia de Souza, Cláudio. “Ribeiro Couto, diplomat u Beogradu.“ Kanconijero odsutnoga. Ribeiro Kouto. Sa portugalskog Ante Cettineo. Beograd: Ambasada Brazila, 1987. str. 48–59.
Jauss, Hans Robert, and Elizabeth Benzinger. “Literary History as a Challenge to Literary Theory.” New Literary History, vol. 2, num. 1 (1970): pp. 7–37.
Kuzmanović Jovanović, Ana. ”Lygia Fagundes Telles e as suas Meninas na Sérvia: uma história pessoal.” Passages de Paris, num. 15 (2017): pp. 68–74. https://www.apebfr.org/passagesdeparis/PP15.pdf
Marinović, Anamarija. “Receção das literaturas de língua portuguesa na Sérvia.“ E-Letras com vida, num. 2 (2019): pp. 96–116. https://e-lcv.online/index.php/revista/article/view/48/46
Soldatić, Dalibor, i Željko Donić. Svet hispanistike: uvod u studije. Beograd: Zavod za udžbenike, 2011.
Talan, Nikica. Povijest brazilske književnosti. Zagreb: Školska knjiga, 2008.
IZVORI
Alenkar, Žoze de. Irasema. Prevod sa portugalskog Mladen Ćirić. Beograd: Glosarijum, 2011.
Almino, Žoao. Slobodan grad. Preveo s portugalskog Mladen Ćirić. Beograd: Plato Books (B&S), 2013.
Amado, Žorž. Opaka zemlja. Preveo s francuskog Borivoj Glišić. Beograd: Prosveta, 1949. [Амадо, Жорж. Опака земља. Превео с француског Боривој Глишић. Београд: Просвета, 1949.]
―. Velika zaseda: tamna strana. Prevela s portugalskog Jasmina Nešković. Beograd: Borba, 1991a.
―. Gabrijela, cimet i karanfil. Prevod s portugalskog Smilja Grbić. Gornji Milanovac: Dečje novine, 1991b.
―. Poslednji dan smrti. Prevela s portugalskog Jasmina Nešković. Beograd: Paideia, 2001.
―. Šatra čudesa. Prevela s portugalskog Jasmina Nešković. Beograd: Srpska književna zadruga, 2005. [Амадо, Жорж. Шатра Чудеса. Превела с португалског Јасмина Нешковић. Београд: Српска књижевна задруга, 2005.]
―. Prugasti Mačak i Gospojica Lasta: ljubavna priča. S portugalskog prevela Ana Kuzmanović Jovanović. Beograd: Laguna, 2006.
Azevedo, Fransisko. Palmin pirinač. Sa portugalskog prevela Vesna Stamenković. Beograd: Čarobna knjiga, 2013.
Batalja, Marta. Nevidljivi život Euridisi Guzmao. Prevod sa portugalskog Vesna Stamenković. Beograd: Dereta, 2022.
Drumond de Andrade, Karlos. Cvet i mučnina. S portugalskog prevela Nina Marinović. Vršac: KOV, 2005.
Fagundes Teles, Ližija. Okamenjeni krug. Preveli s španskog Radoje Tatić, Jovan Tatić. Beograd: Narodna Knjiga- Alfa, 1998. [Фагундес Телес, Лижија. Окамењени круг. Превели с шпанског Радоје Татић, Јован Татић. Београд: Народна књига-Алфа, 1998.]
Fagundes Teles, Ližija. Devojke iz Sao Paula. Prevela s portugalskog Ana Kuzmanović Jovanović. Beograd: Štrik, 2017.
Figejredo, Giljerme. Lisica i grozd: drama u tri čina. Preveo Velimir Živojinović. Beograd: Stožer, 1958.
Galera, Daniel. Brada natopljena krvlju. S portugalskog preveo Jovan Tatić. Beograd: Geopoetika izdavaštvo, 2019.
Guržel, Bebeti do Amaral. Karolinin tajni dnevnik. S portugalskog prevela Tatjana Gazibara. Beograd: Odiseja, 2011.
Hatum, Milton. Siročad Eldorada. Prevela s portugalskog Jasmina Nešković. Beograd: Geopoetika, 2009.
―. Dva brata. Preveli s portugalskog Jovan Tatić i Aleksandra Tatić. Beograd: Geopoetika izdavaštvo, 2011.
Keiroz, Rakel de. Tri Marije. Preveo s portugalskog Mladen Ćirić. Beograd: Štrik, 2015.
Kisil, Andre (prir.). Savremena poezija Brazila. Prevela i prepevala s portugalskog Nina Marinović. Kruševac: Bagdala, 1987.
Kitanović, Tatjana, i Branko Kitanović (prir.). Brazilske narodne bajke. Izbor i prevod Tatjana i Branko Kitanović. Beograd: Narodna knjiga, 1977. [Китановић, Татјана и Бранко Китановић (прир.). Бразилске народне бајке. Избор и превод Татјана и Бранко Китановић. Београд: Народна књига, 1977.]
Koeljo, Paulo. Alhemičar. Prevod s portugalskog Radoje Tatić. Beograd: Paideia, 1995.
―. Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala. Prevod sa portugalskog Jasmina Nešković. Beograd: Paideia, 1996.
―. Peta gora. Prevod s portugalskog Jasmina Nešković. Beograd: Paideia, 1998.
―. Priručnik za ratnika svetlosti. Prevela s portugalskog Jasmina Nešković. Beograd: Paideia, 1998.
―. Veronika je odlučila da umre. Prevod s portugalskog Jasmina Nešković. Beograd: Paideia, 2000.
―. Đavo i gospođica Prim. Prevela sa portugalskog Jasmina Nešković. Beograd: Paideia, 2002.
―. Jedanaest minuta. Prevod s portugalskog Jasmina Nešković. Beograd: Paideia, 2003.
―. Zahir. Prevod s portugalskog Jasmina Nešković. Beograd: Paideia, 2005.
―. Dnevnik jednog čarobnjaka. Prevod s portugalskog Jasmina Nešković. Beograd: Paideia, 2006.
―. Veštica iz Portobela. Prevod s portugalskog Jasmina Nešković. Beograd: Paideia, 2007.
―. Brida. Prevod s portugalskog Jovan Tatić. Beograd: Paideia, 2008.
―. Pobednik je sam. Prevod s portugalskog Jovan Tatić. Beograd: Paideia, 2009.
―. Anđeo čuvar. Preveli s portugalskog Jovan Tatić, Aleksandra Tatić. Beograd: Paideia, 2010.
―. Alef. Preveo s portugalskog Jovan Tatić. Beograd: Paideia, 2011.
―. Rukopis otkriven u Akri. Prevela sa portugalskog Ana Kuzmanović Jovanović. Beograd: Laguna, 2013.
―. Preljuba. S portugalskog preveo Radoje Tatić. Beograd: Laguna, 2014.
―. Maktub. Prevela s portugalskog Jasmina Nešković. Beograd: Laguna, 2015.
―. Biti kao reka. Preveli s portugalskog Jasmina Nešković i Jovan Tatić. Beograd: Laguna, 2016a.
―. Špijunka. Prevod s portugalskog Jasmina Nešković i Jovan Tatić. Beograd: Laguna, 2016b.
―. Hipi. S portugalskog preveli Jasmina Nešković i Jovan Tatić. Beograd: Laguna, 2018.
Kosta mlađi, Odilo. Jedina ljubav. Preveo sa portugalskog R. Tatić. Beograd: Ambasada Brazila, 1987.
Kosta e Silva, Alberto da. Reka zvana Atlantik. S portugalskog preveo Mladen Ćirić. Beograd: Evro-Giunti, 2013.
Kouto, Ribeiro. Kanconijero odsutnoga. Sa portugalskog Ante Cettineo. Beograd: Ambasada Brazila, 1987.
Kuri, Augusto. Prodavac snova: poziv. Prevod sa portugalskog Mladen Ćirić. Beograd: Glosarijum, 2011.
―. Prodavac snova i revolucija anonimnih. Prevod sa portugalskog Mladen Ćirić. Beograd: Glosarijum, 2012.
―. Sakupljač suza: holokaust nikad više. Prevod sa portugalskog Vesna Stamenković. Beograd: Glosarijum, 2014.
Lins i Silva, Flavija. Mururu u Amazoniji. Sa portugalskog prevela Vesna Stamenković. Beograd: Čarobna Knjiga, 2013.
Lispektor, Klaris. Čas zvezde. Prevod Silvija Monros-Stojaković. Beograd: Prosveta, 1995. [Лиспектор, Кларис. Час звезде. Превод Силвија Монрос-Стојаковић. Београд: Просвета, 1995.]
―. Porodične vezе: priče. Prevod s portugalskog Ana Kuzmanović Jovanović. Beograd: Plato, 2014.
―. Knjiga užitaka ili Učenje. Prevod Jelena Žugić. Beograd: Čigoja štampa, 2016.
―. Legija stranaca: priče. Prevod sa portugalskog Jelena Žugić. Zrenjanin / Novi Sad: Agora, 2018.
Luft, Lia. Dobici i gubici. Prevela sa portugalskog Ana Marković De Santis. Beograd: Laguna, 2006.
Maja, Ana Paula. Rat kopiladi. Prevela s portugalskog Ana Kuzmanović Jovanović. Beograd: Rende, 2011.
―. O stoci i ljudima. Prevela s portugalskog Ana Kuzmanović Jovanović. Beograd: Rende, 2016.
Mašado, Ana Marija. Tropsko sunce slobode. Sa portugalskog prevela Vesna Vidaković. Beograd: Evro-Giunti, 2011.
Mašado de Asis, Žoakim Marija. Posthumni memoari Brasa Kubasa. Prevela s portugalskog Ana Marković De Santis. Beograd: Clio, 2008.
―. Izabrane priče. Preveli sa portugalskog Mladen Ćirić i Ana Lukić. Beograd: Treći Trg, 2011.
Marković De Santis, Ana (prir.). Savremena brazilska priča. Priredila i prevela s portugalskog Ana Marković De Santis. Beograd: Clio, 2006.
Moraes , Vinisijus de. Izabrane pesme. Sa portugalskog prevela Vesna Stamenković. Beograd: Ambasada Federativne Republike Brazil / Glosarijum, 2014.
Nazarijan, Santjago. Smrt bez imena. Prevela s portugalskog Ana Kuzmanović Jovanović. Beograd: Vulkan izdavaštvo, 2017.
Nešković, Jasmina (prir.). Spomenik kiseoniku: deset brazilskih pesnika. Priredila i prevela s portugalskog Jasmina Nešković. Beograd: Paideia, 2009.
Ribejro, Alešandre. Rezervisano. Prevod sa portugalskog Anamarija Marinović. Beograd: Čigoja štampa, 2022.
Santos, Marselo (Meštre Pulmao). Favela: nepoznati svet. Prevod s portugalskog Jovan Tatić. Beograd: 4CE, 2021. [Сантос, Марсело (Мештре Пулмао). Фавела: непознати свет. Превод с португалског Јован Татић. Београд: 4СЕ, 2021.]
Silvestre, Ednej. Kad zatvorim oči. S portugalskog prevela Vesna Stamenković. Beograd: Evro-Giunti, 2011.
Skliar, Moasir. Priče. S portugalskog prevela Nina Marinović. Beograd: Rad, 1994. [Склиар, Моасир. Приче. С португалског превела Нина Мариновић. Београд: Рад, 1994.]
Soares, Žo. Čovek koji nije ubio Franca Ferdinanda: biografija jednog anarhiste. Prevela sa portugalskog Ana Marković. Beograd: Clio, 2003.
Soza Tavares, Migel. Dogodilo se na ekvatoru. Preveo Pavle Živković. Beograd: Narodna knjiga - Alfa, 2005.
Tahan, Malba. Čovek koji je brojao. Preveo Zoran Živković. Beograd: Polaris, 2003.
Tažes, Klaudija. Seksualni život ružne žene. Preveo s portugalskog Mladen Ćirić. Beograd: Štrik, 2017.
Verisimo, Luis Fernando. Klub anđela. S portugalskog prevela Aleksandra Mačkić. Beograd: Narodna knjiga-Alfa, 2002.
―. Borhes i večiti orangutani. Prevod sa portugalskog Jelena Ivanov i Milena Đukić. Beograd: Agencija Trivić, 2005.
―. Brazilski špijuni. Preveo s portugalskog Jovan Tatić. Beograd: Paideia, 2013.
Vješhovski, Letisija. Kuća sedam žena. Preveo Pavle Živković. Beograd: Narodna knjiga - Alfa, 2006.
―. Svetionik u Pampi. S portugalskog prevela Vesna Stamenković. Beograd: Evro-Giunti, 2011.
Descargas
Publicado
Número
Sección
Licencia
Derechos de autor 2025 Mladen Ćirić
Esta obra está bajo una licencia internacional Creative Commons Atribución-CompartirIgual 4.0.
Aquellos autores/as que tengan publicaciones con esta revista, aceptan los términos siguientes:
- Los/las autores/as conservarán sus derechos de autor y garantizarán a la revista el derecho de primera publicación de su obra, el cuál estará simultáneamente sujeto a la Licencia de Reconocimiento-CompartirIgual 4.0 Internacional (CC BY-SA) que permite a terceros compartir la obra siempre que se indique su autor y su primera publicación en esta revista.
- Los/las autores/as podrán adoptar otros acuerdos de licencia no exclusiva de distribución de la versión de la obra publicada (p. ej.: depositarla en un archivo telemático institucional o publicarla en un volumen monográfico) siempre que se indique la publicación inicial en esta revista.
- Se permite y recomienda a los/las autores/as difundir su obra a través de Internet (p. ej.: en archivos telemáticos institucionales o en su página web) antes y durante el proceso de envío, lo cual puede producir intercambios interesantes y aumentar las citas de la obra publicada. (Véase El efecto del acceso abierto).
